Jos jedno poturanje nekakvih rezultata, kreiranih u laboratoriji magle.

Ili je samo jos jedan naruceni poslic, u formiranju misljenja zajednice, ili su se istrazivaci vise od ZES-a otudjili od naroda, pa ne primecuju besmisao svojih rezultata.

Uz iskonstruisane zakljucke i tvrdnje, navodno na bazi cinjenica, kojih nema.

Jedino u sta verujem, to je da postoji odredjen procenat ljudi udobno zavaljenih u privilegije vlasti, kojima je kriza i uopste situacija u stvari smejurija. Zive previse lagodno i preoptereceni su zabavom, da bi ih interesovalo okruzenje.

Sto se izmedju redova i vidi, u izjavama pojedinih pristasa DS-a i LDP-a o licnom uspehu!!!
Na teret zajednice, verovatno...

A istrazivacima preporucujem da saberu rezultat starih i "novih" radikala, i da slobodno primete da nesto nije u redu..

Istraživanja javnog mnjenje o političkom opredeljenju građana su štetna za demokratiju i treba ih bojkotovati, ili čak zabraniti zakonom. Ja sam ih uvek bojkotovao, ne samo zato što su me redovno budili telefonom u tri popodne posle nedeljnog ručka, nego i iz principijelnih razloga:
(1) Ovakva istraživanja, čak i kad su potpuno fer, nepristrasna i nenaručena, i kad su izvedena pod svim pravilima statistike, utiču na političko opredeljenje ljudi, a to ne daje pravu sliku šta ljudi hoće. Glasači najbolje glasaju ako ne znaju šta drugi glasači misle. Tako će, jedino, napraviti nepristrasan i nezavistan, tj. potpuno svoj izbor. Ovako, sa saznanjem šta drugi ljudi misle, glasači teže da koriguju svoje stavove da se uklope u datu statistiku. Neko ko bi možda glasao za malu stranku, počeće da preispituje svoj izbor, i glasaće možda za najpribližniju veliku, da mu se ne raspe glas. Tako "favoriti" dobijaju mnogo više nego što bi stvarno dobili i tako se guši neka nezavisna treća opcija.
(2) Ovakvo "skeniranje" biračkog tela omogućava strankama i vlastodršcima manipulisanje voljom birača i "fino štelovanje" javnog mnenja po potrebi. Npr. niko još ne organizuje referendum o ulasku u NATO jer su ovakva istraživanja pokazala šta bi bio rezultat. Na sličan način, vlast može da, u određenom trenutku, krene da diže rejting na veštaki način (propagandom), ako se spusti ispod neke crte. Političari mogu da donose niz odluka i tako spašavaju svoju političku kožu iako to možda nisu zaslužili svojim radom.
Ovo sve naravno pod pretpostavkom da je agencija koja uradila istraživanje nepristrasna, a Stratedžik marketing to nije.

Sudim da treba Srbiju DVO-partizovati pod hitno. Kako to bolje uraditi, no uvesti cenzus od 10%.
Čak i za Ameriku je skup višepartizam gde bi na izborima učestvovalo 10 i više stranaka...

Izbori i stranke su skupe rabote, zato rekoh da je dizanje cenzusa garant DVO-partizmu, gde se nikada više ne bi dešavalo da imamo u vlasti po 18 stranaka, gde svaka traži svoje, i gde njihov jedan poslanik vredi ko 80 drugih.

Kamo sreće da je to uvedeno pre deset godina, imli bi čiste račune, tačno bi znali ko je zašta kriv, a zašta je za pohvalu.
Ali očito to nekome ne odgovara, to jest svim strankama ne odgovara, kad bi DS vladala sama, znali bi kome da se obratimo za brljotine u vlasti, ili kad bi sutra možda SNS sam vladao, stvari vi bile jasne.
Uzmi burazeru 100 % vlasti, ali tražimo od vas 100% odgovornosti za uspeh ili neuspeh vodjenja države.

Sve stranke ovo izbegavaju, jer se kriju jedna iza druge u prozivanju ko je koga sputavao da uradi nešto bolje, tako već 8 godina smo slušali DS da ga sputava DSS, a oni da im DS ne da da rade bolje i uspešnije.

Ako tako stoje stvari, narod treba da da ultimatum: nećemo ići da glasanje, ako ne uvedete cenzus od 10 %.
Srbija je tragično mala zemlja za IN vivo-experimente, gde stranka koja dobije 220 hiljada birača, uzme 40 % vlasti i vlada bezmmalo sa pola Srbije. Pa gde to ima u svetu, gde je višepartizam na snazi ?
NIgde, a mi smo u tim stvarima šampioni šampiona.
Dosta je šampionizma u Srbiji, vreme je za normalizaciju političke i društveno-ekonomske scene.

Bez brige, nema ni tračka nade da bude izbora. Po mojoj proceni, sledeći izbori, slobodni, demokratski, gde svi imaju pravo da glasaju, i što je još važnije, gde svi imaju pravo da govore, biće negde oko primanja Srbije u Europsku zaje*nicu. Prema her Cobelu, kome je istina slučajno izletela iz ustiju, to će biti oko 2038. Može biti da će biti izbora i pre, ali pre tih slobodnih izbora, u Srbiji, ili već onome što će ostati od nje, biće nekih strašnih dešavanja. Treća mogućnost je da izbora bude u ovome što je danas Srbija, ali ne za skupštinu u Beogradu, već za zagrebačku, peštansku, bukureštansku, sofijsku, i, naravno, prištinsku. Svakako, ovih sadašnjih stranaka tada biti neće, pa je svako ispitivanje javnog mnenja po stranačkim pitanjima izlišno.

Inače da ne bude samo crnih proročanstava već i nešto konstruktivno, kakavo god da je izborni sistem u Srbiji, izbori treba da se održavaju svake godine. Jedino strah od izbora tera političare i stranačke aparatčike da rade nešto za zemlju i narod, a inače oni osećaju beskonačan prezir prema prostoj beslovesnoj izbornoj masi, tj nama. To je tako očito iz ponašanja ove sadašnje nomenklature. Drugo, ako treba menjati izborni zakon, ne bi bilo loše pogledati irski sistem, glasanje davanjem numeričke prednosti, koji se koristi i u Australiji i (mislim) na Malti, ili pak belgijski sistem, ili sličan njemu finski sistem glasanja, gde se može glasati za izborne liste, ali i za pojedince. Na tugu i žalost, ovi koji su danas na vlasti nemaju mudrosti, a isuviše su zauzeti krađom i rasprodajom tuđeg, da bi se bavili tamo nekom demokratijom.

Milutine Mlađenoviću, vaše je mišljenje toliko pogrešno, da bih ga najradije nazvao štetnim, ali mi vaspitanje to ne dozvoljava. Hoćete dvopartijski sistem u zemlji u kojoj ne postoje građani, kao suvereni nosioci vlasti, hoćete vladu koju će izabrati jedna partija, hoćete parlament čija većina ima istu boju, hoćete cenzus, u maloj zemlji, od deset odsto, pa bi najjača stranka dobila, prelivanjem, i glasove najvećih političkih protivnika. Pa kad u zemlji bude loše, znaćemo krivca, a šta mi tom krivcu možemo? Da mu pljunemo pod prozor, pod uslovom da nas njihovi kerberi ne primete. Zar vam nije jasno da u Srbiji uopšte ne postoji višepartijski sistem jer se prave koalicije u okviru jedne partije i tako se i Zes zove - DS. Iako je potpuno jasno da DS, bez ove koalicije, ne bi bio ni blizu skupštinske većene. Srbija je partijska država, opozicija je slaba, vlast niko ne kontroliše, ovi Tomini postaju glavni oslonac DS, jer ih je na to nagovorio Zapad, obećao mnogo i verovatno već dao avans. Ne uzimajte primer Amerike, tamo odavne ne postoje političke partije nego postoje dve državne partije, koje isto misle i isto rade kad dođu na vlast. Tako je i u Britaniji. Poznati američki intelektualci, među njima ima i nobelovaca, kažu otvoreno da je demokratija u Americi umrla. Vi niste svesni da nam nudite jednopartijsku državu, koja bi neminovno bila autokratska i totalitarna, sa vođom na čelu. Parlament bi postao fasada. Suverena vlast građana poništena. Znate li vi da je cenzus od deset posto vredi najmanje 400 hiljada glasova, I vi tim glasačima ne biste dali nijednog poslanika. Svašta. U Srbiji je i cenzus od pet odsto veliki i prema našim prilikama i veličini iz Evrope su eksperti predlagali da iznosi dva odsto. Srbija tek razvija demokratiju i ona nora imati najmanje pet-šest relevantnih stranaka. I da se prorocima iz agencija za kreiranje izbora zabrani javno oglašavanje laži. I da se javna preduzeća privatizuju, kako ne bi finansirali kampanju stranke na vlasti.

Ponoviću se po stoti put, ali neka:

Direktor Stratedžik marketinga dr Srđan Bogosavljević je predsednik Odbora za informaciono društvo i telekomunikacije Demokratske stranke.

Ko ne veruje, evo linka http://www.ds.org.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=50&Itemid=186

Toliko o objektivnosti ovog "istraživanja".